Велики хол - петак, 16. октобар 2026. год у 19.00 часова
Већ шест деценија сакупља слике, скулптуре и друга уметничка дела. Поред љубави према уметности, неговао је и страст према спорту. Био је кошаркаш и тренер, а бавио се и другим спортовима у Југославији, Немачкој и Аустрији. Завршио је и Вишу економску школу, као и вишу тренерску кошаркашку школу.
Данас живи и ствара на релацији Нови Сад – Рума.Ђорђе Медаковић, колекционар, рођен је у Руми 1946. године. Похађао је Гимназију „Стеван Пузић“ у Руми, а студије историје уметности и археологије започео је у Београду, да би их наставио у Немачкој, на Гетеовом институту.
Већ шест деценија сакупља слике, скулптуре и друга уметничка дела. Поред љубави према уметности, неговао је и страст према спорту. Био је кошаркаш и тренер, а бавио се и другим спортовима у Југославији, Немачкој и Аустрији. Завршио је и Вишу економску школу, као и вишу тренерску кошаркашку школу.
Данас живи и ствара на релацији Нови Сад – Рума.
Бити колекционар слика племенит је подухват појединца на пољу културе.
У поређењу са светом, код нас је то велика реткост — да неко улаже сопствена средства у стварање збирке уметничких дела и да је као легат преда некој од установа на чување и представљање јавности.
Сакупљање збирке уметничких дела захтева материјална средства за њено одржавање и заштиту (рестаурацију), а пре свега велико познавање историје уметности и истанчан укус за процењивање вредности дела доступних за куповину.
Нове технологије стварају нове могућности за креирање слика. Ни машине ни вештачка интелигенција неће угрозити човека као стваралачко биће, јер човек има потребу за стваралаштвом.
Дело машине и дело човека само су два различита пута ка истом циљу — катарзичком доживљају уметности која инвентивно осветљава дух свог времена.
Уметност је попут „меда“, најфинија духовна храна. Зато хранимо своје очи само истинском и правом уметношћу.
Љиљана Војводић, вајарка