ЧАЈ У 8
КОНЦЕРТ
Музика Стевана Христића, Исидоре Жебељан и Огњена Богдановића
ПРОГРАМ
Исидора Жебељан (1967-2020) – Умбра
Душан Марковић, клавир
Стеван Христић (1885-1958) – „Вече на шкољу“, стихови: Алекса Шантић
„Новембар“, стихови: Јован Дучић
„Елегија“, стихови: Војислав Илић
Мина Ковач Марковић, сопран
Душан Марковић, клавир
Огњен Богдановић (1965) – Меморабилија
Душан Марковић, клавир
Исидора Жебељан (1967-2020) – Руковети
„Успаванка“, стихови: Исидора Жебељан
Први међустав
„Садих ружу...“, стихови: Српска грађанска поезија XVIII и с почетка XIX века
Други међустав
„Сви шајкаши“, стихови: војвођанска народна лирика
„Ил´ је љубов, ил´ је шала?...“, стихови: Српска грађанска поезија XVIII и с
почетка XIX века
Трећи међустав
„Еј, душо...“, стихови: Исидора Жебељан
Мина Ковач Марковић, сопран
Душан Марковић, клавир
БИОГРАФИЈА ИЗВОЂАЧА
Мина Ковач Марковић (сопран) и Душан Марковић (клавир) наступају као дуо од студентских дана, тачније од 2009. године, успоставивши сарадњу у Београду и Бечу.
Негују најразноврснији репертоар са посебним освртом на домаће стваралаштво. Од оперских арија, преко ораторијума и кантати, до циклуса соло песама, одржали су скоро стотину концерата широм Србије. Стилску и жанровску разноликост приказали су на наступима у многим значајним концертним салама попут Коларчеве задужбине, Галерије САНУ, Атријума Народног музеја, КЦ Панчева, КЦ Руме, КЦ Смедерева, Музеја Војводине, Народног музеја Зрењанина, КЦ Ниша итд.
Сарадњу су започели на курсевима и циклусима концерата Одабрани за одабране под менторством проф. Владимира Стојнића, а у оквиру којих су наступали у Културном центру Београда, Великој сали Коларчеве задужбине и Дворцу Белимарковића у Врњачкој Бањи.
Заједно са мецосопраном Наташом Рашић 2015. године оснивају удружење Барокни витраж које се активно бави извођењем и промоцијом барокне музике путем класичних концерата и мултимедијалних представа. Удружење је добитник награде за пројекат организације Operosa (2016). Истиче се мултимедијална представа „Барок у сусрету са Моцартом“ изведена у КЦ Раковица (2018) и КЦ Чукарица (2019).
Последњих неколико година сарадње обележио је интензивнији рад са савременим композиторима, као и посвећеност домаћим ауторима 19. и 20. века.
У току 2023. године одржали су ауторско вече вокалне камерне музике Милорада Маринковића у Београду, Крагујевцу и Чачку, а потом су „Дела српских композиторки за глас и клавир“ (композиције Светлане Савић, Љубице Марић и Исидоре Жебељан) изведена у Нишу, Новом Саду и Београду.
Композиторка Татјана Милошевић је 2024. за овај ансамбл компоновала целовечерњи перформанс за сопран, клавир, електронику и видео под називом „Ка љубави“, а дело је изведено у Београду, Руми, Крагујевцу и Смедереву.
Током 2025. године дуо је на Међународној трибини композитора извео „Ноћне песме“ Светлане Савић, које су том приликом снимљене за РТС. Исте године је реализован и пројекат „Два Маринковића“ – Вокална лирика Јосифа и Милорада Маринковића. Концерти са овим репертоаром су одржани у Београду, Зрењанину и Вршцу – градовима у којима се налазе музичке школе са именом Јосифа Маринковића.
Обоје негују и одвојене каријере, те наступају и самостално, односно са другим уметницима и ансамблима. Мина Ковач Марковић је запослена као наставник певања у МШ „Јосиф Маринковић“, а Душан Марковић као клавирски сарадник у МШ „Ватрослав Лисински“ у Београду. Чланови су УМУС-а.
О концерту
Дела која смо одлучили да изведемо одликују разнолик хармонски језик, облик, као и време када су компонована.
Композиција „Умбра“ Исидоре Жебељан, дело које је настало још док је композиторка била на студијама, 1987. године, је инспирисано сликарством Ђорђа де Кирика, односно, његовом употребом сенки, а умбра представља најтамнији део сенке. Лагани, мистични, баладни увод смењује згуснута фактура, коју карактеришу прегнантан ритам и мрачна атмосфера, након чега следи кратка реминисценција на почетну тему.
Христићеве соло-песме су позноромантичарског духа и теме које су присутне су везане за контемплацију над животним и годишњим добима. Музика је лирична, са хармонијама које, покаткад, звуче и импресионистички.
„Меморабилија“ Огњена Обрадовића је дело које је, као и „Умбра“, настало у истом периоду, осамедесетих година прошлог века , за време композиторових студија у Београду. Композиција је виртуозна и тражи од извођача прецизну пулсацију, динамичку контролу мотива који се понављају и добро владање „крупном“ клавирском техником. Неоспоран је (како је композитор и сам говорио) утицај Трајковићевог „Ариона“ – пре свега, постминималистичка, опсесивно репетитивна архитектура дела.
„Руковети“ се састоје од пет соло песама, инспирисаних српском грађанском лириком 18. и 19. века, које прекидају три међустава за соло клавир. Атмосфера песама је контемплативна, неоромантична и носталгична, а клавирска сола су дијаметрална супротност – представљају упливе садашњости и „реалности“ – френетични, веома гласни мотиви, који су епитом „буке“ модерне цивилизације.
Разлог због којег изводимо ова дела, осим неоспорне уметничке вредности, лежи у њиховој блискости – како по питању атмосфере самих композиција, тако и због тема које су присутне. „Сећање“ је реч која нам прва пада на памет као кохезивни фактор. Читање и дубоко лични осећај прошлости који је интерполиран у музичко ткиво је главна карактеристика ових композиција.
Назив пројекта „Новембар“ се сам наметнуо – соло песма Стевана Христића оличава расположење и других композиција. Контемплација над темама смисла, истовремена пролазност и репетитивност овоземаљског живота, фатум, природа као инспирација, али и мука... Међутим, оно што, између осталог, уметност чини „реалним“ елементима и аспектима живота је да их претвара у прихватљиве (песимисти би рекли и подношљиве) – кроз својеврсну трансгресију и суочавање са њима.
Душан Марковић