Петак, 28. 2. 2025.
Велики хол у 19.00 часова
Изложба слика Драгане Пирошки
Улаз је слободан

Драгана Пирошки рођена je 25. новембра 1999. године у Новом Саду, уметница је своје основно и средње образовање стекла у Руми. Основну школу „Иво Лола Рибар“ завршила је 2015. године, док је средњу школу „Бранко Радићевић“ завршила 2019. Године. Исте године започиње своје уметничко школовање у радионици „Леонардо“ под вођством Драгана Дабиша. Уписује Академију класичног сликарства Универзитета ЕДУКОНС у Сремској Каменици као стипендиста. Основне академске студије првог степена завршава 2023. године на Академији класичног сликарства Универзитета МБ у Београду, са просечном оценом 9,71, а након тога уписује мастер студије на истој институцији.

Изложбе и уметничке манифестације
 2019. (27. август) – Учешће на 47. уметничкој колонији у Борковцу
 2019. (12. децембар) – Изложба 47. уметничке колоније Борковац, Завичајни музеј, Рума
 2020. (јануар) – Семестрална изложба студената Академије класичног сликарства
 2020. (15. октобар) – Самостална изложба радионице „Леонардо“, Завичајни музеј, Рума
 2021. (26. јул) – Учешће на 90. ликовној колонији на Палићу „Обојени тонови“

Награде и признања
 2019. – Друга награда на такмичењу КНОБУР у организацији Универзитета ЕДУКОНС
(стипендија за основне студије на Академији класичног сликарства)
 2019. – Трећа награда на изложби 47. уметничке колоније у Борковцу
 2019. – Друга награда за калиграфско слово на такмичењу „Баваниште – Дани ћирилице“

Сликарско путовање у земљу излазећег сунца
Драгана Пирошки, сликарка, заиста трага за правим вредностима уметности. Фокус њеног истраживања је композиција и њене ритмичке варијације са простором. Површине различитих величина откривају и скривају просторе које ишчитавамо као видљивo и невидљиво, отворено изатворено, дубоко и плитко… Пратећи ту игру, намеће се питање како слика, која има своје материјалне границе, може уз помоћ уметничке илузије да предочи и покрене разнолике просторе и наслути саму бесконачност. Тематски далека земља Јапан послужила је као сликарско полазиште у трагању за необичним облицима и елементима. Из такве инспирације произашле су оригиналне представе разумљиве свима јер носе печат опште људскости. Издвојена у први план, фигура жене у традиционалној одећи уређеној до најситнијег детаља, док јој је лице скривено под дебелим слојем шминке доминира сликом! Њена непомичност уклапа се у геометричност околне архитектуре, као стуб, као кип а и симболички пулсира животом јер представља женски принцип.
Љиљана Војводић, вајарка