Промоција књиге Горка пилула у Културном центру ,,Брана Црнчевић" у Руми протекла је у веома живој интеракцији између аутора Павла Зелића и публике. Материја вечитог питања лица и наличја фармације очигледно не престаје да буди пажњу и интересовање код људи.

Скоро да не постоји човек који не узима неки лек, а не постоји лек који нема нежаљена дејства, као и било шта друго што уносимо у организам. Све зависи од дозе и правилне примене. Зато је важно да се пажљиво чита упутство за лек, да будемо информисани и освешћени о сопственом здрављу. То каже магистар фармације Павле Зелић из Агенције за безбедност лекова Србије (АЛИМС), о чему између осталог говори у својој трећој књизи под називом ,,Горка пилула".

Нацистичка фармација, корен широке примене разних стимуланса, њен удео у Другом светском рату и каснијем току развоја светске фармације, побудили су пишчеву пажњу и врло озбиљно се позабавио тим истраживањем како би уопште настала ,,Горка пилула". Имаће она и своје наставке, открио је Зелић у Руми, а више од тога да ће друга књига носити назив ,,Чаробна пилула" нисмо за сада могли сазнати. Полако и стрпљиво са писцем ићи ћемо корак по корак жедно испијајући будућу трилогију у сваком тренутку њеног настајања.

Истраживати историју великих фармацеутских кућа није захвалан посао, колико год био занимљив тражи доказе, чињенице без којих би Зелићев рад могао само да га одведе иза решетака. Будно око адвоката пратило је његов рад, јер чему труд и зној ако ће аутор већ у стартној позицији бити пресечен законом који не дозвољава продор у сферу недоказаног. Тако наиван није, наш аутор вешто плива водама ове често мистериозне области, а ако прочитате његову биографију схватићете и зашто. Зато што је у тој води риба.

Како наводи магистар фармације, Павле Зелић, основна водиља његове књиге ,,Горка пилула" је да се супротстави увреженој и паушалној оцени фармације и једног древног еснафа који помаже људима, лечи их и спасава животе – да су "фармакомафија".

Да ли вам се чини да људи имају склоност да одвоје фармацију и зараду?

Ово питање поставила је Софија Белотић која је седела у редовима публике. Аутор је потврдно одговорио рекавши да тога још како има у пракси, те да се понекад сматра како нешто што лечи треба да буде јефтино и лако доступно. Ипак, све може да садржи и своју опасну страну, а једина заштита од сваке потенцијалне грешке која би могла бити погубна за пацијента јесте стрпљење, прибраност, свест/савест фармацеута, који мора бити будан и када се лекар случајно успава. А зарада је нешто што свака професија мора остваривати и то је потпуно нормална ствар.

Шта ћемо са вишком информација?

Упитао је Младен Утвић из Руме, по професији Зелићев колега.

Количина информација коју примамо у дану, равна је количини код наших предака у једном целом животу. Озбиљан проблем, прича Зелић, јесте појава предозирања информацијама.

Док на једној страни света струка гине да спроведе имунизацију на терену који гори од опасности дечије парализе, на другој страни света неко јача антиваксерске покрете.

,, Књига Павла Зелића проговорила је о томе и ми се осећамо прочишћено", казао је Утвић, изговоривши на тај начин потврду квалитета и нужности свега о чему Зелић више неће да ћути. Јер, пласирање информација о било којој фармацеутској теми , као што је рецимо имунизација, у негативном смислу од стране антиваксера,  може загушити стварност и произвести заборав добре праксе у имунизацији кроз историју. Нико не сме бити претерано изложен информацијама. Изгубиће се. Свој фокус ће ставити на једну страну,  која ће му можда у неком периоду бити неумерено пласирана и чему онда то води? Одговор је странпутица.

Први читалац и рецензент свега што је Павле Зелић до сада написао је његов отац Обрад Зелић, универзитетски професор на катедрама оралне медицине и парадонтологије у Београду. Искуство овог човека, добар осећај за реченицу свог сина, породично јака реторика и гени Герасима Зелића и Владана Деснице,  употпунили су вече у Руми.

Публика је отишла задовољна и не тако брзо, јер је потписивање наслова поприлично потрајало уз ,,...само још ово и само још нешто... " од стране присутних.

Аутор Павле Зелић обећао је повратак у овај сремски град у којем је већ био и одакле је понео лепо искуство, јер га публика препознаје и шта више, она је сама дала предлог управи ове установе културе да следећи гост буде баш он.